Tebi..

I josh jedan dan bez tebe, ovaj je bio tezhi od predhodnih a nadam se da ce i od narednih.. Ceo dan se borim sa suzama.. Sa uspomenama.. Danas me je muchilo secanje na nashe poslednje vidjenje i razgovor.. Ne razumem zashto sam bila toliko gruba, arogantna, cinichna.. I kako mi je sve to poshlo za rukom, kako sam uspela, odakle mi tolika snaga da sakrijem tugu i bol, da sakrijem toliku ljubav.. Valjda sam to uradila zato shto sam bila povredjena, ali ochigledno nisam bila svesna toga da povredjujem sebe josh vishe.. Koliko ce josh vremena morati da prodje kako bih opet skupila onu snagu i potisnula svu ovu tugu, ljubav.. Koliko dugo cesh mi biti prva i poslednja misao.. Kada ce ovo proci, kada cesh biti samo uspomena nepracena emocijama..?

 Razishli smo se, prvih dana bilo je zaista teshko, ali nekako uspela sam da prihvatim da zaista nismo jedno za drugo i nastavila dalje, ne sa nekim novim, vec bez tebe, sama.. A onda kada sam skoro bila ubedjena da sam bash na dobrom putu, desilo se shta se desilo.. Preko noci.. Uveche legla sa osmehom a ujutru se probudila suznih ochiju.. Kao kada se rana ohladi, pa krene da boli.. E bash to mi se desilo.. I to bash u onom periodu kada si pocheo da je upoznajesh, da se zaljubljujesh.. Kao da sam osetila da te zaista gubim, i da te necu moci vratiti, kao shto sam mogla i chinila ranije.. A sada znam da sam te zaista izgubila, verio si je.. Ali i dalje se neshto u meni ne predaje, i dalje verujem u nas.. I sve je tezhe boriti se sa ovim bolom, ovom prazninom, samocom.. Rado bih te pozvala da ti chujem glas, ali ne mogu, sprechava me tvoja sreca sa njom, ne zhelim da ti kvarim to.. Sve je tezhe naterati sebe da te zaboravim, da krenem dalje, kao shto sam na pochetku uspela..

Zvoni telefon.. Broj mi je nepoznat.. Javljam se.. Chujem veoma poznatim glasom.. "E.. Ja sam.. Zovem da ti chujem glas.. Nedostajesh mi.. "U toj sekundi fiasko.. Sve do jedna jedna emocija je prisutna, dominiraju sreca i tuga.. Spoj nespojivog prouzrukovao je veliku zbunjenost i nemir.. Grlo se steglo, glas usiknuo.. Htela sam da kazhem i ti meni, ali cutala sam.. Da pitam zashto si morao da mi to stavish do znanja ali nisam.. Rekla sam samo : "Dobro.." Pitao si kako sam, shta radim.. Na shta sam ti odogovorila da sam dobro i da sam nastavila dalje sa nekim i da bi i ti trebao.. Kako sam samo slagala, a i dan danas ne znam zashto.. Zashto sam te tog trenutka odgurnula od sebe, a toliko si mi bio potreban.. Rekao si da si i ti nastavio, ali da si morao da me chujesh.. Pozheleo mi srecu.. Koliko sam samo tuge osetila tada.. Ne pamtim jesam li vecu ikada u zhivotu.. Ochi su bile pune suza, a glas drhtao.. Uzvratila sam ti lepim zheljama i molbom da nas ne muchish vishe, oboje, a onda prekinula, i zajecala nikada jache.. I sada kada se setim ochi se ispune suzama, a srce nepodnoshljivim bolom.. 

Dolazi opet beli charobnjak.. Ove godine ga necemo dochekati zajedno.. A josh uvek pamtim onu noc, kada sam ti prichala zashto ga toliko volim.. U sobi mrak, jedini izvor svetlosti mesechina koja se probija kroz oblake, prozor, guste niti zavese.. Sedim kraj tebe, okrenuta prozoru, opijena, izgubljena u belini charobnjaka.. Prigushenim tonom, shapatom, pricham ti zashto ga toliko volim, chime sam zavedena.. Osecam tvoj dah, vidim sjaj u tvojim ochima jak poput plamena, sunchevog zraka, chujem i otkucaje srca.. I dalje ti pricham o charobnjaku i njegovoj neodoljivoj belini, zaslepljujucoj.. Pricham.. Ali ne razumesh.. Pokushavam da budem jasnija ali i dalje indirektna.. I dalje ne razumesh.. Pricham koliko mi prija, koliko ga samo volim, koliko uzhivam u njemu dok je tu.. A tu je samo jednom godishnje neko kratko vreme.. I dalje slushash, ne razumesh, demantujesh.. I dalje znash da belog charobnjaka volim vishe od sebe, i dalje ne znash, da tu noc, beli charobnjak u mojoj prichi bio si ti..