Tebi..

Zvoni telefon.. Broj mi je nepoznat.. Javljam se.. Chujem veoma poznatim glasom.. "E.. Ja sam.. Zovem da ti chujem glas.. Nedostajesh mi.. "U toj sekundi fiasko.. Sve do jedna jedna emocija je prisutna, dominiraju sreca i tuga.. Spoj nespojivog prouzrukovao je veliku zbunjenost i nemir.. Grlo se steglo, glas usiknuo.. Htela sam da kazhem i ti meni, ali cutala sam.. Da pitam zashto si morao da mi to stavish do znanja ali nisam.. Rekla sam samo : "Dobro.." Pitao si kako sam, shta radim.. Na shta sam ti odogovorila da sam dobro i da sam nastavila dalje sa nekim i da bi i ti trebao.. Kako sam samo slagala, a i dan danas ne znam zashto.. Zashto sam te tog trenutka odgurnula od sebe, a toliko si mi bio potreban.. Rekao si da si i ti nastavio, ali da si morao da me chujesh.. Pozheleo mi srecu.. Koliko sam samo tuge osetila tada.. Ne pamtim jesam li vecu ikada u zhivotu.. Ochi su bile pune suza, a glas drhtao.. Uzvratila sam ti lepim zheljama i molbom da nas ne muchish vishe, oboje, a onda prekinula, i zajecala nikada jache.. I sada kada se setim ochi se ispune suzama, a srce nepodnoshljivim bolom..