Tebi..

 Razishli smo se, prvih dana bilo je zaista teshko, ali nekako uspela sam da prihvatim da zaista nismo jedno za drugo i nastavila dalje, ne sa nekim novim, vec bez tebe, sama.. A onda kada sam skoro bila ubedjena da sam bash na dobrom putu, desilo se shta se desilo.. Preko noci.. Uveche legla sa osmehom a ujutru se probudila suznih ochiju.. Kao kada se rana ohladi, pa krene da boli.. E bash to mi se desilo.. I to bash u onom periodu kada si pocheo da je upoznajesh, da se zaljubljujesh.. Kao da sam osetila da te zaista gubim, i da te necu moci vratiti, kao shto sam mogla i chinila ranije.. A sada znam da sam te zaista izgubila, verio si je.. Ali i dalje se neshto u meni ne predaje, i dalje verujem u nas.. I sve je tezhe boriti se sa ovim bolom, ovom prazninom, samocom.. Rado bih te pozvala da ti chujem glas, ali ne mogu, sprechava me tvoja sreca sa njom, ne zhelim da ti kvarim to.. Sve je tezhe naterati sebe da te zaboravim, da krenem dalje, kao shto sam na pochetku uspela..